Savet koji se ne završi alatom ostaje trošak
Elaborat koji stoji u fioci nije promena. Promena je kad se posao sledećeg meseca radi drugačije, a to zahteva proces, obučene ljude i alat koji ih drži.
Većina vlasnika koji su kupili konsultantski rad opisuje isti ishod: dobar razgovor, pametan dokument, nekoliko nedelja entuzijazma, pa povratak na staro. Niko nije bio nepošten. Jednostavno, savet je ostao savet. Organizacija ga nije mogla nositi, jer ništa u njenom svakodnevnom radu nije bilo postavljeno da ga nosi.
Mi od toga polazimo kao od pravila: svaki angažman mora da ostavi firmi nešto što koristi i kad nas nema. To može biti postavljen proces, osposobljen čovek ili alat. Najbolje sve troje. Ako toga nema, savet je bio trošak, bez obzira na to koliko je bio tačan.
Tri oblika u kojima savet ostaje
Prvi oblik je proces. Dogovoreno kako se nešto radi, zapisano tamo gde se posao stvarno dešava, sa jasnim odgovorom ko odlučuje. Procedura u fascikli nije proces; proces je ono što ljudi rade kad niko ne gleda.
Drugi oblik je čovek. Rukovodilac koji je kroz dijagnozu i rad na stvarnim situacijama naučio da vodi tim bez vlasnika u sobi. Osoba iz firme koja ume da vodi izbor ljudi od pozicije do odluke. Znanje koje je preneto na konkretnom poslu ostaje; znanje sa seminara se vrati sa seminara.
Treći oblik je alat. Platforma koja drži profil radnog mesta i rang listu, šablon koji sastavlja ponudu, asistent koji piše prvu verziju izveštaja. Alat ne zamenjuje odluku, ali ne dozvoljava da proces nestane kad ljudi imaju pune ruke posla.
Zašto konsultanti to retko rade
Zato što je savet lakše prodati nego sprovesti, i zato što se sprovođenje meri. Kad se rad završi elaboratom, uspeh je prezentacija. Kad se rad završi alatom koji ljudi koriste, uspeh je vidljiv u brojevima sledećeg meseca: koliko je konkursa prošlo kroz proces, koliko je ponuda napisano u pola vremena, koliko rukovodilaca donosi odluke bez eskalacije. To je neudobnije merilo, ali jedino koje vlasnika zanima.
Kako to izgleda kod nas
Rad počinje razumevanjem organizacije: kako posao stvarno teče, ko odlučuje, gde zastaje. Zatim se postavlja pravac: prioritet, obim i redosled, vezani za konkretan problem i ljude koji ga rešavaju. Onda se radi na stvarnim zadacima, sa alatom tamo gde pomaže, i prenosi znanje tako da firma može sama da nastavi.
Zato svaki naš angažman uključuje platformu ili alat koji ostaje u firmi i posle nas. Ne zato što alat rešava problem, nego zato što bez njega rešenje ne preživi prvi gust mesec.